SRPSKI STARI VEK

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Matersva on 03 Feb 2009, 12:01

.....
Last edited by Matersva on 03 Feb 2009, 12:21, edited 1 time in total.
Matersva
 
Posts: 904
Joined: 23 Mar 2006, 02:57

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Matersva on 03 Feb 2009, 12:18

Matersva wrote:
Matersva wrote:Jos je bolja knjiga, opet na nemackom, koju su pisali Aleksandrina Cermanovic i muski autor, u kojoj ima jasnih mapa, ali mi je bila skupa.

U njoj je bila odlična mapa kako je izgledao Dunav izmedju Dierne (rumunske Oršave, bivšeg Uroševca) i TRANSDierne (srpskog sela Tekija)..Za platežnije interesente, to je ovo:
http://www.beo-books.de/english/catalog/archa_ch.htm

Uverena sam da sada nema greške u razotkrivanju na šta je mislio Porfirogenit. Ovo mesto prelaza (Distra,Diatras,Distrae..Distria..Dierna je Oršava..a TRANSDIERNA je Tekija ) je zapadno od ušća Timoka u Dunav, blizu Trajanovog mosta..danas je tu živopisno i lepo selo Tekija... i do skora su tu blizu nalazilo i rečno ostrvo (nazvano kasnije ADA KALE) tako da su Pečenjezi mogli da predju čamcima lako.
Iz pomenute knjige Miroslave Mirkovic, ROMER AN DER MITTLEREN DONAU,Romische Strassen und Festungen von Singidunum bis Aquae, Beograd 2003.. su ove dve mape..Prva je sa str.5 i ako dobro razumem u Dierni i (Orschawa) je veće utvrdjenje, maltene gradić..a u Transdierni (Tekiji) vojni objekti..
http://img218.imageshack.us/my.php?imag ... ovizn8.jpg

na drugoj ( sa str.33 knjige) su ubeleženi rimski putevi paralelnim tačka,a..Uz ceo tok Dunava do Ratziarie (Archera), ali i uz Timok .Tačnije od ušća Timoka u Dunav...pa nizvodno duž Velikog Timoka, pored Zarcela :mrgreen: pa pored belog Timoka, put Stare planine (pravac Timacum Minus i dalje..)
http://img147.imageshack.us/my.php?imag ... ovizr0.jpg
Neke pasuse, prevedene , iz ove knjige, postovaću za koji dan..

Na netu o Tekiji dosta tekstova ima Ranko Jakovljević.. meni poznat po zanimljivim idejama izrečenim u knjizi "Gvozdena vrata Atlantide" (Atlantida u Srbiji, Atlantida na Dunavu ) gde govori o Djerdapskoj klisuri ( i tu bih imala šta da mu dodam, u korist teorije)..Izdvajam:

Između Kladova i Donjeg Milanovca, u srcu Đerdapske klisure smeštena je podunavska varošica Tekija. U antičkim vremenima nosila je naziv TRANSDIERNA, budući da je situirana preko puta Dierne, današnje Oršave. .. Brda koja nadvisuju varošicu i danas se zovu Slava božija. .. U starom naselju, potopljenom sedamdesetih godina XX veka zbog izgradnje hidroelektrane Đerdap, postojala su svetilišta iranskog božanstva Mitre, ali i starogrčkih Kibele, Sabazija, Hermesa... Očuvani su tragovi rimskih vojnih postaja počev od I veka n.e.
http://www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/ ... _na_Dunavu

Постоје мишљења да је цар Трајан приликом Дачко-римског рата 101-102.године своје легије пребацио преко Дунава на месту где се налази Ада Кале, начинивши мост од мноштва чамаца, са острвом као средишњом потпором (4). Ако је теза тачна, приказ подухвата на Трајановом стубу у Риму чинио би најранију познату ликовну представу дунавског острва. Најзначајнији археолошки репери у острвској регији су Трајанова табла 13км узводно и Трајанов мост 22 км низводно од острва...Друго име из старијег раздобља, по писању румунских историчара Saan...Назив острва у турском језику има потпору у речи sagan- тамносмеђа птица- ластавица или чиопа /Apus apus/, са белим грлом, која је феномен издржљивости, виталности, а станишта налази у незагађеним срединама,... Тимочани имају обичај лечења психофизички заосталог детета изговрањем магијских речи, када га, пошто га је окупала, мајка благо протрља живом ластавицом изговарајући: Ко ласта брз да будеш и из кревет’ да изиђеш
http://www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/ ... 0%9B%D0%95

Cekam potvrdu nalaza :arrow: za DISTRIA- u i TRANSDIERNA-i, pa da se bacim na potragu o putevima duž i oko Timoka..
.Porfirogenit je rekao otprilike "Od Distrae putuju ČAK do Sarcela".. znači daleko je ..
Sarcel da trazimo u Zaječaru,Šarkamenu i Arčeru???
I još da pitam...ono OPIDDUM na latinskom , videh u ovim arheološkim knjigama..znači naselje starosedelaca, a ne rimljana..slično kao PAGUS????

P.S. A Dux je skrenuo na priču o bućkalici za maslo zato što je >Tekija poznata po prastarom načinu ribolova gde se BUĆKOM, na bućku, hvataju somovi
http://www.tekija.rs/
Matersva
 
Posts: 904
Joined: 23 Mar 2006, 02:57

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Dux Winedorum on 10 Feb 2009, 13:28

...oprosti "Matersva"na cekanju ponekad predstavlja ravno sreci se "ubaciti" na vas i nas sajt...napre,o granicama,Tacitove Moezije,koje prestavljaju pravi kvadrat,koja sadrzi u sebi prave etnicke granice Srba,sadasnjih a takodje i "Srba" iz I veka nase ere...najpre,Juzna granica Moezije je linija Durrachium,Drac,danasnji Durres do Sera,Sereza,u pracvcu severa potez Ser-a do Serdice,Sofije onda prirodnom granicom Iscara do usca u Dunav,severna je prirodna granica Dunava do Albanisa(Beograda)gde nastavlja rekom do usca Drine u savu,zapadna granica rekom drinom,produzavajuci njenom pritokom Limom u pravcu Draca...graniceci se,sa juga Macedones,istoka Thraecia,severna Dacia,do Tise zatim Sarmatia (nagovestavajuci o nekom plemenu Suebi,bilo je i zida o zastiti samih Romejaca)uskim delom Panonia,juznim Illyricum-om...posebno bih ti naglasio o nekim plemenima koja su zivela na tlu Moezije a ti vidi sta ces..kod Vardara ili staro-srpski Velika(ime Vardara je Velika,pravo staro srpski)tu je neko pleme Rasi,izmedju Lima i Zap.Morave (blizu Caspiarum) Raci...Na Juznoj neki Toti....izmedju Velike Morave i Timoka, Servi...pa ti vidi..Pozdrav,Sestro...!!
"Quid Romae faciam?Mentiri nescio!

"Sta da radim u Rimu kad ne znam lagati°

(Juvenal)
User avatar
Dux Winedorum
 
Posts: 872
Joined: 09 Dec 2006, 21:49
Location: Nemacka

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Dux Winedorum on 10 Feb 2009, 14:49

...o "Sarcel"-u da sam cutao,mudrac bi ostao,nigde vise nigde nekog pomena od Porfirogenita o ovom mestu,nikada niko ga nije ni obradjivao,izgleda jedini smo to bili Ti i Ja,(ako izuzmem na jednom Serbian sajte,koju bas pre neki dan zapoceli,ali ne pre nas...budi sigurna) znam,Rimljani bi rekli "uhvatili smo vuka za usi",drzati ga,je neugodno a ispustiti...neugodnije...citiram sebe...da boljeg od mog (naseg)nema objasnjenja nema jos boljih podataka i izvora nema...ali je fennomenalllna idejna vrednost...Sarcel...Sarchel Zarcher,Zaecher...Zajecar...gradu,oppidum-u Chazarorum-carskom...verujem i ostajem pri tom...potonji Gamzigrad....Licno pitanje...vi ste,sestro emotivno vezani za ovu oblast...!?Od Sarcela vi niste videli pravu temu ...Velika Morava...od drveta niste videli sumu...!?Moj naum je bio ne da podvucem znak jednakosti izmedju Moravske i Morave vec znak NEjednakosti...mogli smo doci do podatka o drugom pokrstavanju Srba,cak i datum...koji je u vas iz vasih razloga nepouzdanica...
...ipak,sestro nije tako crno,kako ga bojim(zasto Srbi nemaju svoju rec za boju,koja je turska i farbu koja je nemacka...)ipak od svega ispala su dva velika iznenadjenja u razgovorima sa kolegama,citanju knjiga...najpre,da je prvi put proslavu Bozica onakvu kakvom je znamo u Zapadnom svetu uveo...ili pronasao Rimski Car sa vasih prostora, Aurelije,decembra 274...Znaci,ispada da je i to ludilo i stres koji se naziva Bozicem vi pronasli....
i drugo,sto sam prvi put procitao "letopis popa Dukljanina"od kojeg mi se koza najezila od falcifikata...
u samom prevodjenju i iskrivljenih istorijskih podataka....Rekoh procitao,jer trazio sam potvrdu Moezije iliti Porfirogenitovu "magna Moravia"-velike Morave i kod njegovog"nazovi"savremenika popa Dukljanina...
To i trenutno radim...naoruzao sam se F.Sisicem,"Letopisom popa Dukljanina",Beograd,SKA,1928 zatim Dr. Vladimir Moshin,Ljetopis popa Dukljanina,1950;jedinim Srbinom koji ga je preveo J. Subotic u Matici Srpskoj(br88) u Budimu 1853...uz izdanje Dr.V.Mosina je latinski prepis iz 1510-1530 i prevod na staro hrvatski i savremeni....(eh,da mi je se dokopati,jedinog preostalog izdanja i originala koji se cuva u vatikanskoj biblioteci...naime "naime jedini poznati original je na latinskom")
Prava draz uporedjivanja...u najstarijim oblicima nema pomena o "Crvenoj Hrvatskoj"...u starom hrvatskom prevodu nema Srbije....nema drzave Srbije,vec je to "rika Surbia"...ili da je letopis naznacen kao "Hronika Hrvata" "(?!) Ko je taj kralj Svetopelek...koje je njegovo pravo ime,zasto se cuti...da li su Srbi krsteni po "Romejskom"u originalu ili "Rimskom"...po katolickim opatskim prevodiocima...(PS.Vizantijci su govorili za sebe da su Romeji i govore romejski....)....Gde je Dalma.....
Zasto to vi sebi cinite....Tesko mogu prevesti jednu narodnu spansku poslovicu koja kaze..."najmanje su udela u nasa covecja nedela davolovi prsti,koliko ga mi prozivali najmanje je on kriv....vise mi....."
Pozdrav...!!!
"Quid Romae faciam?Mentiri nescio!

"Sta da radim u Rimu kad ne znam lagati°

(Juvenal)
User avatar
Dux Winedorum
 
Posts: 872
Joined: 09 Dec 2006, 21:49
Location: Nemacka

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Matersva on 11 Feb 2009, 10:48

Ni ja nisam mogla na forum 10ak dana , a gorela sam od nestrpljenja da Dux potvrdi (ili ne) da li je DISTRIA, mesto gde su utrčavali Pečenjezi.. oblast vododelnice...današnje rumunske Oršave (Dierna) i malog srpskog sela Tekija (Transdierna)..zapadno od Trajanovog mosta i Turn Severina i zapadno od ušća Timoka u Dunav. Proveri, Duxe, moje prethodne postove.

Istina je da sam se uhvatila za drvo jer ova šuma( i tema o MAGNA MORAVIA na tlu Balkana) je prevelik zalogaj, bar trenutno, za mene. Ne zato što ne zelim, (pokusaj da razumes,Duxe) nego zato sto ne mogu..Ne poznajem dovoljno Češku , ali po samoj logici stvari, sliv sadašnje srpske Velike, Juzne i Zapadne Morave koje za oko 10 000 kvadratnih km veći od sliva češke Juzne i Zapadne Morave, uz veliki naaaglaaasak da česi uopšte nemaju nikakvu reku pod nazivom VELIKA MORAVIA odnosno MAGNA. Istovremeno, naše tri Morave su duže ,u svom toku, za 100ak kilometara. Kako god okreneš, geografski je srpska MORAVIA jedina moguća da se zove MAGNA..) Namerno sam rešila da se potrudim da nadjem,ako mogu, neke materijalne dokaze o starijem gradu od "Romulijane" u dolini Timoka, jer tu mogu, preko brojnih prijatelja iz tog kraja , i više da saznam. Da računamo to kao jednu stazicu kroz šumu i eventualni pokazatelj za Veliku Moravsku u Srbiji starog i srednjeg veka ( oivičenu rekama Drinom na zapadu i rekom Iskar na istoku, dakle veliki deo današnje Srbije i cela zapadna današnja Blgarska)..Ako lociramo DISTRIU i SARCEL (kao kladovsku Tekiju i timočki grad, eventualno Zajecar) u spisu koji govori o TERRA MORAVIA, dobijamo osovinu (oslonac) za ostalo?
"Dajte mi oslonac" [smilie=a080.gif]

Moje novosti:

O STARIJEM Srpskom (tribalskom) GRADU ISPOD ROMULIJANE

U zaječarskom muzeju su izloženi ostaci nadjeni ispod i oko Romulijane, i procenjuju se starost na oko 1000 godina pre nove ere. Radi se o brojnim urnama, posudju..uglavnom eneolitska keramika i uglačane sekire od vulkanskih stena..
Iz monografiještampane povodom izložbe u SANU "Gamzigrad-kasnoantički carski dvorac" (SANU, Beograd, 1983. 185 strana) prepričavam:
* Smatra se da je Gamzigrad naseljavan u tri maha. tokom trećeg, pri kraju drugog i u prvoj polovini prvpg milenijuma nove ere.Nalazi dokazuju da je postojalo malo eneolitsko naselje severno od današnjih bedema Romulijane.
* Grnčarija iz poznog bronzanog doba (druga polovina 2. milenijuma) istovetna je onoj duž Dunava, od ušća Mlave do ušća iskra i Olta, što je dokaz da je isti narod naseljavao oblasti "Oltenije" i današnje severozapadna Blgarske.
Mrtvi su spaljivani : mnoštvo urni je pronadjeno...manja nekropola 250 m južno od naselja..zgrčeni ljudski skelet (eneolit i mladje kameno doba)..
*Znatno su brojniji nalazi o naselju iz prve polovine prvog milenijuma pre n.e..(posude većih dimenzija, posude sa pravol. i krivolinijskim motivima, sa kanelurama, bronzana fibula - tipični proizvodi u 7.veku pre n.e. za Podunavlje,Potisje,Pomoravlje i zapadni Srem, istočnu Srbiji i "Olteniju" )

citiram " OSTACI TOG NASELJA NAJVEĆIM DELOM SU UNIŠTENI KRAJEM III I POČETKOM IV VEKA PRI PODIZANJU VELIKIH GRADJEVINA U ZAPADNOM DELU GAMZIGRADA.Samo mestimično izmedju njihovih temelja otkriven je neporemećeni kulturni sloj, debeo oko pola metra, sa obiljem grnčarije koja se može pouzdano opredeliti u razdoblje kamenog starijeg doba"...."Zajednice naseljavane u ovom prostoru treba svakako poistoveti sa Tribalima, najvećim plemenom u srednjem delu Balkanskog poluostrva..Podatak da je Gamzigrad napušten tokom 4.veka pre n.e. ne podrazumeva da su i poljane koje ga sa svih strana okružuju ostale bez stada i pastira. Njihove potomke ovde su, verovatno, zatekli i Rimljani", kaže se u monografiji.

*Dakle, bilo je praistorijsko naselje Tribala (Srba) u 7. veku pre n.e. (a i pre)..a oko 1000 godina kasnije, na tom mestu je neimenovani Tribal, poznat pod imenom Galerius, rešio da sazida palatu sa hramom boginji Kobili:)) pardon Kibeli... To izgleda ovako danas(ista monografija, str.14):

http://img99.imageshack.us/my.php?image ... dgaar9.jpg
Moderatorima: ne mogu da postavim sliku ( da se vidi i ovde ida izlazi na googlu:)).Uradite to umesto mene [smilie=smil42e51ce39b93a.gif]

A ti ,Duxe, sad proceni da le je ovo veliko naselje po površini za 7.vek pre nove ere..
Meni, kao laiku, deluje da zauzima mnogo veći prostor nego sto je zauzela carska palata 1000 godina kasnije.
I isto tako, ne mora da bude baš "ispod Romulijane" jedini mogući Tacitov Sarcel ?
Matersva
 
Posts: 904
Joined: 23 Mar 2006, 02:57

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Matersva on 11 Feb 2009, 11:34

DETALJI KOJI TRAŽE DUBLJU ANALIZU:

**Prilikom iskopavanja Gamzigrada, nadjen je i novac iz vremena pre podizanja palate (dakle, opet dokaz da je mesto bilo naseljeno).
Po ovoj monografiji iz 1983. , nadjeno je 23 novčića ( od ukupno 130 komada bronzanog novca) koji su kovani pre Galerija: u razdoblju od (Gordijana III do Dioklecijana) 238.g. do 293.g.Opticaj novca, pišu arheolozi, bio je najveći u vreme Tribala Aurelijana (270-275) , u vreme Tribala Proba (276-282) se naglo smanjuje, a izmedju 283. i 293.se naglo prekida..pa oni vide uzrok "verovatno, u napadima varvara".. :roll:

** jedan natpis na opeci mi je interesantan , jer je ćirilični (neki ARSA,АРСА.. enigma za naučnike, hm,hm.pronadjen je kao vladar donjeg Egipta.. pisala Olga i Velikovski o tome), mada ga svrstavaju tek u 6.vek posle n.e.
http://img15.imageshack.us/my.php?image ... adagu5.jpg

jos srpskih slova iz 6.veka (okvirno)
http://img23.imageshack.us/my.php?image ... radgj6.jpg

Mnogo interesanтan kantar sa natpisom srpskim slovima (С као СЛОВО, а не С као грчка Сигма)
http://img19.imageshack.us/my.php?image ... icaxu6.jpg

"Pečati" iz gamzigrada na opeci..sa opet srpskim slovima (s kao slovo, i w kao ot)i nikako ne mogu da je aplodujem..ali mogu
isto to, samo.... jos zanimljivije kad se pogleda "naopako", lako se čita GESLO(S)..ГЕСЛО...
http://img26.imageshack.us/my.php?image ... gamyz8.jpg
------------------------------------------------------------------------------------------------------
U okvirno blisko vreme, kad Porfirogenit pominje Pečenjege, kako prodiru čak do starosedelačkog carskog grada Sarcela, arheologija (po istoj monografiji) kaže ovako:
Palata Romulijane je naseljena, u X i XI veku slovenskim stanovništem. Ima nadzemnih kuća (ukopana 1 m u zemlju, a gore je 4 m puta 4 m), dva sloja grnčarije, bronzanog nakita (naušnice X-XI vek), dve ostave gvozdenih predmeta, grnčarija izgorela u požaru, nešto malo novca ( jedan primerak novca Lava VI, 886-913 i jedan primerak novca Vasilija Ii i Konstantina VIII, 976-1028). U samoj palati je zadržana glava ulica (istok- zapad) , tu je crkva (XI vek), u kucama kamena ognjišta ("kamenka") a konstrukcija kuća je "lepenica" (drvena građa, oblepljena lepom- zemljom), podovi od opeka, krov verovatno dvoslivni. Ima i staništa od kamena.U grobnicama su "Sloveni" skrštenih ruku , glavom prema zapadu, ( 9 grobova iskopanih 1963., a još 14 sedamdesetih godina).U jednom grobu je i skelet konjske glave,negde su noževi, neki pokojnici su u zgrčenom položaju( to tumače paganskim običajem ), u jednom je zdela sa hranom "za onaj svet"...Ima mnogo poljoprivrednog orudja (srpovi, tesarsko o kožarsko oruđe) ali i ratničke opreme (mačevi, delovi pojasa, uzengije)..
Usput, u 9. veku Srbi iz ovoga kraja, traže pomoć od franačke protiv Blgara, a u 11.veku traže pomoć od srpskog kralja, koji im šalje Bodina sa vojskom.

"Sve što je valjano iz doba prošlog
našlo se na trpezi Rtnja...

Ovde oko Rtnja
običaji drevni
kuljaju kao divlje cveće
dok se sa rimskog grada
skidaju naslage humusa
i ...
Pridobijte ga
nek ovde bude raskoš
panadjur
nek se sjate veseljaci
koledari (povodom Aurelijevog tribalskog Božića:)))
Vlasi
konjanici trački
poštovaoci Kibele
napravite nešto da se pamti"

..iz poeme "Divno čudo" Miodraga Pavlovića

P.S. Prepiši nam Tacitov citat gde pominje Sarcel, please!!
Ако се ради о терену испод Ромулијане, Тацит је то писао око 600 година после документованих налаза трибалског/српског насеља..
Док је Порфирогенит то записао 1600 после:), говорећи додуше о скоријем времену.
Matersva
 
Posts: 904
Joined: 23 Mar 2006, 02:57

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Vandalija on 11 Feb 2009, 12:19

Misterija Zaječara je rešena, to je,zaista,Sarcel,natpisi na kamenju koje Matersva daje jesu zanimljivi-na opekama je ime proizvođača, a ono Arsa nije Arsa,pre mi liči na oznaku za količinu ili opet,"skraćenicu"-oznaku proizvođača.Najzanimljiviji je natpis na kantaru.E,sad,oj lingvisti gde ste da ste,hteo bih da znam. :? U zadnje vreme mira mi ne da Ilion(Troja) u sarajevskom polju, tj. banja Ilidža ispod planine Igman.Sam lokalitet je bogato arheološko nalazište sispitano i datovano od XX veka pre n. e.do danas- najbogatiji je rimski i sarmatski sloj(Jazige), a do dana današnjeg sačuvan je mali rimski most preko jednog potoka. Ako imamo u vidu da je nasuprot Igmana planina Trebević(trebnik) sa gradom- gradinom površine 2,5 ha ispod smog vrha na 1500m i sa sačuvanom kulom na 500 m niže.Lokalitet je slabo istražen, ono što je radio pok.Čulić iz Zemaljskog muzeja Sarajevo je gurnuto pod tepih, a u pitanju je skitsko-sarmatska gradina. Ako se sa vrha gradine u pravcu Jadrana povuče ravna linija( ne znam kako se ta linija stručno zove), dolazimo do grada Trebinja i reke Trebišnjice, a ako nastavimo liniju, okrenuvši je pod određenim uglom- tiče se tačke izlaska sunca i produžimo je, dolazi se do grada Tebe(T(r)ebe...Misterije za Salinasa Prajsa!
Vandalija
 
Posts: 36
Joined: 20 Apr 2008, 09:00

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Dux Winedorum on 11 Feb 2009, 13:25

U okvirno blisko vreme, kad Porfirogenit pominje Pečenjege, kako prodiru čak do starosedelačkog carskog grada Sarcela, arheologija (po istoj monografiji) kaže ovako:
Palata Romulijane je naseljena, u X i XI veku slovenskim stanovništem. Ima nadzemnih kuća (ukopana 1 m u zemlju, a gore je 4 m puta 4 m), dva sloja grnčarije, bronzanog nakita (naušnice X-XI vek), dve ostave gvozdenih predmeta, grnčarija izgorela u požaru, nešto malo novca ( jedan primerak novca Lava VI, 886-913 i jedan primerak novca Vasilija Ii i Konstantina VIII, 976-1028). U samoj palati je zadržana glava ulica (istok- zapad) , tu je crkva (XI vek), u kucama kamena ognjišta ("kamenka") a konstrukcija kuća je "lepenica" (drvena građa, oblepljena lepom- zemljom), podovi od opeka, krov verovatno dvoslivni. Ima i staništa od kamena.U grobnicama su "Sloveni" skrštenih ruku , glavom prema zapadu, ( 9 grobova iskopanih 1963., a još 14 sedamdesetih godina).U jednom grobu je i skelet konjske glave,negde su noževi, neki pokojnici su u zgrčenom položaju( to tumače paganskim običajem ), u jednom je zdela sa hranom "za onaj svet"...Ima mnogo poljoprivrednog orudja (srpovi, tesarsko o kožarsko oruđe) ali i ratničke opreme (mačevi, delovi pojasa, uzengije)..
Usput, u 9. veku Srbi iz ovoga kraja, traže pomoć od franačke protiv Blgara, a u 11.veku traže pomoć od srpskog kralja, koji im šalje Bodina sa vojskom.

"Matersva" ovo je FEEENNNNOOOMENALLLLNO......!!!
" ...extenditur ad Sarcel usque,quod Chazarorum oppidum est."
...(produzavajuci) cak u Sarcel,carski grad...
...korak od oslonca....Bravo "Matersva",bolje ne bi prosao ni Schliemann,koji morase kroz cetiri pa i sedam Troje da prokopa da bi dosao do Homerove Troje...
....Sarcel je tvoj "Matersva"...samo obdukcijskom analizom i sekciranjem podataka,treba dokazati povezati krivca Tacita,cije tvrdjenje je ponovio "Ocevidac"Porfirogenit....
eeeeeto...mogu te prozvati...Dux-erica....
Cestitam i pozdrav....!
"Quid Romae faciam?Mentiri nescio!

"Sta da radim u Rimu kad ne znam lagati°

(Juvenal)
User avatar
Dux Winedorum
 
Posts: 872
Joined: 09 Dec 2006, 21:49
Location: Nemacka

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Dux Winedorum on 11 Feb 2009, 13:40

...Ne,"Vadalija",misterija nije resena...mozda jeste oskrinuta...seti se mojih reci o istoriji....i kad mislis da je tvoja,ona je ipak svoja....cudna je to zena....Sarcel ...prvi je veo skinula sa sebe,a njih je jos sest...pravo zadovoljstvo se krije tek kad shvatis i saznas zasto se skrivala....kada bude bila "gola"istina...ne zaboravi da ce te zaboleti...
...bice mesta o tvojoj Troji...o Jazigima,osnivacima grada Jajca...ali ne sad...preokupiran sam,latinskim,starohrvatskim i srpskim tekstovima...nemoj me uzeti za zlo,
Pozdravljam te brate !
"Quid Romae faciam?Mentiri nescio!

"Sta da radim u Rimu kad ne znam lagati°

(Juvenal)
User avatar
Dux Winedorum
 
Posts: 872
Joined: 09 Dec 2006, 21:49
Location: Nemacka

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Dux Winedorum on 11 Feb 2009, 14:03

"Matersva"molim te za malu pomoc...najpre,koja je razdaljina izmedju Gamzigrada i Zajecara u vazdusnoj liniji...koja je razdaljina Gamzigrada od Tekije u odnosno usca Timoka u Dunav...i molbu da prevedes sama Porfirogenitove navode,koje sam gore naveo na latinskom,srpski nije moj,ni jedan od slavenskih jezika,takodje maternji,samo me interesuje da li sam to ucinio u duhu vaseg jezika i moja doslednodst prevodjenja...(oprosti,opreznost je moja poslovna predispozicja,jer sa vremenom nisam postao pametniji,vec oprezniji,kazu da je opreznost majka mudrosti...eto,o Sarcelu,uspeo sam ga jednom davno locirati,citajuci o njemu,u maloj diskusiji,ispljunuo sam tu rec Sarcel-Zajecar...bilo je pisanog podatka,mog iskustva i mog sedmog cula...ali osnove nije bilo,bar ne u mom opsegu...ono sto sam pljunuo bilo je cak momenata i to polizati....)
Ponovo pozdrav i sacekaj Taleta surovog....Distras nas ceka pa i kula cara Konstantina....
Ponovo cestitke.....pronasla si oslonac....Duxerice....sada mozes pomeriti svet....
"Quid Romae faciam?Mentiri nescio!

"Sta da radim u Rimu kad ne znam lagati°

(Juvenal)
User avatar
Dux Winedorum
 
Posts: 872
Joined: 09 Dec 2006, 21:49
Location: Nemacka

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Matersva on 11 Feb 2009, 14:45

Bash lepo da i ja zaslužim neku pohvalu :mrgreen: Nedostaju mi :D
(Samo me grde u poslednje vreme. smrc,smrc..)

Kad nam moderatori pokažu celu sliku podzemnog grada ispod Romulijane, biće još jasnije kako je Dux nagovestio da ima grad" koji je potonji Gamzigrad"..Odlična je fotka iz knjige vrednih arheologa.Ipak nisu oni krivi, nego mi što ne čitamo..
Mada me je iznenadilo da se Dux više obradovao opisu grada iz XI veka, nego onom fradu (podzemnom) iz 7.veka pre nove ere :arrow:

No, iako sam i sama oduševljena saznanjem da se krije grad ispod grada.. koji je živeo vekovima..da je tribalski ovčar, postavši Imperator, zidao majci na temeljima starosedelačkog naselja...moja lična intuicija se buni protiv mesta gde je sazidana Romulijana..da je to pravo mesto za starosedelački grad Sarčel, i Tacitov i Porfirogenitov. Mesto nije blizu reke (iako protiče pored zidina neki Draganov potok, koji je naslikao Kanic..kao rečicu... i koji je ranije imao više vode, pa je postojalo nekoliko potočara sazidanih na potoku..), van svih puteva je, na skrovitom je mestu... i nekako mi je mali..Meni kad kažeš carski ( ja čujem Car nad carevima Tzar/Zaj Tzar /car ..i zamislim megalooomansku površinu) (Kanic kaže 1869.g. : 15o hvati dužine)
I kad bi ga napali osvajači, iz grada bi to bilo iznenadjenje za one unutra, čini mi se...
Brdo Magura nalazi se izmedju sela Zvezdana i tvrdjave Romulijana (tamo su spaljivali Romulu Galerijevu), tu je možda bilo stražarsko mesto..

Doduše, povodom "malenog" Draganovog potoka, koji je nekada imao vode da tera više potočara.. govore stari ljudi da je današnji Timok ništavan u odnosu na nekadašnji, koji je imao mnogo vode, i znao da plavi često..Po toj logici, 1000 ili 2000 godina unazad, koliko je vode bilo u Timoku,,,Da li je najbliži put od Dunava bio plovnim Timokom??? neki ljudi mi rekli (kad sam vrtela telefone tražeči informacije) da su verovatno, neke dragocenije vrste kamenja za zidanje Romulijane(ostalo kamenje je iz okoline) donosili..I da je to radjeno čamcima, odnosno Timokom...A ne "od ruke na ruku"...Jednostavnije, zar ne?
To je tek smela hipoteza :wink:

A povodom Zaječara ... moja intuicija vuče put legendi o Gamzi, Kuli i Vidi, tri sestre (a možda i iz vremena matrijarhata ide ova priča)..Ovu srednju , u nekim verzijama ,srećemo kao Prlu i li baba-Prlu.. I ta tri imena..Gamza-Prla-Vida.. pokazuju jednu trasu (današnje selo Gamzigrad ili selo Zvezdan gde je Romulijana; selo Prlita , istočno od Zaječara gde ima nekih neispitanih zidina..i sam Vidin, sa postojećom baba-Vidinom tvrdjavom)..o čijem otkopavanju sanjaju tragači sa raskovnikom u ruci..Prepričavaju da na 14m dubine ispod zemlje, postoji put (ili kanal) kojim su tri tvrdjave bile povezane..Da sam Šliman, i da imam finansijere, ja bih krenula ,tražeći Sarčel, otkopavanjem brda koje se zove Kraljevica (tamo gde su ostale stepenice što ne vode nigde), vezivnog brda izmedju Gamzigradske doline i Prlite..Rekoh vam to je bilo golo brdo, pošumljeno je prvi put 1888, a najviše 1923 i sad je pod šumom.Položaj je bolji nego onaj gde je Romulijana, reke su bliže, a vidik odličan. (U Romulijani se ništa ne vidi, kad si unutra....a ona sama je skrivena, ne vidi se sa puteva.a i putevi su nekako daleko od same tvrdjave, i antičke i tribalske:))

Spremam kartu puteva, sutra ću, ipak..Počela sam (zajedno sa kilometražom koju tražiš) ali nisam završila sve..
Napamet znam , Zaječar- tvrdjava Romulijana DANAŠNJIM putem 7 km, vazdušnom linijom računam 5, MOŽDA MANJE ČAK.tO SVE SUTRA.
kRIV SI KOLIKO I tACIT :arrow: , ispljunuo si reč, hehehe


nego mi je bitno nekoliko stvari (ako ćete da me ohrabrite da tragam dalje, nešto me mori neka tuga već duže vreme)
1. da Dux potvrdi da Tekija/Oršava (Transdierna/Dierna) odgovara položaju Porfirogenitove Distrae, gde prelaze zli Pečenjezi,,Jer ako smo prvu tačku rešili, da učvršćujemo oslonac dalje, drugom tačkom.
2. da Dux razmisli (a i ostali) o zvučnosti gradića Ratiaria,Ratziaria, koji je današnji Arčer
3. da Gale ili Nenad postavi da se lepo vidi "tribalski grad ispod rimskog utvrdjenja tribalskog imperatora" sa mog linka.Stvarno je iznenadjujuće.
http://img99.imageshack.us/my.php?image ... dgaar9.jpg
Matersva
 
Posts: 904
Joined: 23 Mar 2006, 02:57

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Matersva on 12 Feb 2009, 14:35

Dux Winedorum wrote:",koja je razdaljina .. vazdusnoj liniji..

Sutra saljem karte koje sam pronašla sa putevima, nisam stigla danas ni da jedem kako treba.
Ipak sam danas razmerila vazdušne linije..Nek proveri još neko..

Tekija -Zaječar (vazdušno, po karti) 83 km..
Tekija- ušće Timoka 53 km+ dolinom Timoka do Zaječara 45 km=ukupno 98 km
Tekija-ušće Timoka 53 km+ do Vidina (Bononia) 27 km+ do Zaječara 48 km= ukupno 128 km

Najkraća veza je:
Tekija-Donji MIlanovac(bivši Poreč, Taliatae) 25km+dolinom Porečke i Bele reke do Zaječara 58km= ukupno (opet) 83 km vazdušno
A u današnjim uslovima to je postojeći put Tekija-Milanovac (30ak km) i postojeći put koji br. R-106 (prolazi se selo i reka Crnajka, selo Miloševa kula..Bela reka pa Beli Timok pa Zaječar) 85km=ukupno blizu 130 km
(U toj MIloševoj (Obilićevoj) kuli ima ostataka rimskih..a prolazi se i pored Saske /Šaške reke koja je dobila ime po nemačkim rudarima Sasima koji su gastarbajtovali u srednjevekovnim srpskim rudnicima kopajući rude srpskim vlastelinima)

Zajecar-Gamzigrad 11 putem km izgleda po karti ,a vazdušno npr 8-9 km, nije kako sam rekla juče... :oops:


Kad se poredi današnji postojeći put Zaječar -Niš (okruglo 100 km), a vazdušna linija 75 km..odnos je 25% manje.
Kad se poredi postojeći put Beograd-Solun (630 km), a vazdušna linija 500 km, odnos je oko 20 % manje..

Kad se poredi "A Thesalonica usque ad Danubium flumen,in que urbs Belgrada,ocio dierum iter est,si quis non festinanter sed interquiescens proficisentur"
da od Soluna do Beograda treba 8 dana putovanja "laganice", prosečno je dnevno 63 km (u odnosu na 500 km vazdušne linije)..
Tako bi razdaljina Tekija-Zaječar (Transdierna/Distrae-Sarcel) bila 1 dan( preko Milanovca i Porečke reke), žustrijim tempom 1 dan (preko ušća Timoka pa dolinom Timoka) ili 2 dana (putevima preko ušća Timoka preko Vidina...) i to bi stvarnoi bilo ČAK !Ali glasam za prve dve, kraće opcije..

Kad se poredi opis što sam našla u turskom putopisu
( SUVOZEMNI PUT OD BEOGRADA DO VIDINA Prema dnevniku pohoda Mustafa-paše Ćuprilića 1690. godine..http://www.paundurlic.com/radovi/uskudarije.htm)
..od Poreča(MIlanovca/TALIATA) do Brze Palanke(AEGETA) 9 sati... od Brze Palanke do ušća Timoka 10 sati ...i od Timoka do Vidina 5 sati pešačkog hoda.
, npr samo poslednji deo:Turci su hodali 5 sati od Timoka (verovatno od ušća) do Vidina, a to je ispod 30 km, oko 28 km..znači hodaju oko 6 km na sat..
Pečenjezi su na konjima, morali bi mnogo brže da prelaze sve ovo????
Getski/Hetitiski konji su mogli po 120km, koliko su ovi mogli???

Istim putem lagano jašu i pevaju Miloš Obilić i njegov gost (postariji) Marko Kraljević Mrnjavčević (uz vilu Ravijojlu) ..
od Poreča /Donjeg Milanovca do sela Bregova, pa u Vidin.

Оде вила у Мироч планину,
Оде Марко с побратимом својим,
Отидоше Поречкој крајини,
И Тимок су воду пребродили
На Брегову селу великоме,
Па одоше крајини Видинској;

Till tomorow...
Matersva
 
Posts: 904
Joined: 23 Mar 2006, 02:57

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Matersva on 16 Feb 2009, 12:32

Ako se prihvati da se ime Tribala umesto imena Srbalja počinje da koristi od 13 veka pre n.e., jedan carski tribalski grad, kakav je bio Sarčel :) morao je ima puteve sa svih strana, logično je. Neka bude i da je „carski grad“ Sarčal osvedočen kao takav tek u 7.veku pre.n.e (kad arheolozi datiraju mnoštvo nalaza ispod „Romulijane“) ali i to je skoro 700 godina pre dolaska Rimljana….
U vreme kad Rimljani stižu (50ak godina pre nove ere) na tlo Srbalja i počinju, nakon osvajanja pojedinih oblasti, da grade puteve na starosedelačkoj teritoriji rašanskom(starosedelačkom) tehnologijom , Sarčel bi već mogao biti „velegrad“ za pojmove onog vremena. Oko hiljadu godina kasnije, kad Porfirogenit notira da se Pečenjezi spuštaju sa Dunava ČAK u Sarčel, ti putevi možda više nisu u istom stanju ..ali ...slava i bogatstvo grada traje...evo, da probamo da rešimo prvo koji su putevi uopšte tuda prolazili..

quod Chazarorum oppidum est.
"Од почетка се мора рачунати са више насеља у околини војних логора. Једно је било насеље староседелаца, pagus или oppidum, који у свим досада познатим случајевима лежи на извесној удаљености од римског насеља и војног логора. ..Статус града не би био додељен канабама, већ насељу староседелаца...Мало података има и о староседеоцима у римско доба. Већина је вероватно чинила сеоско становништво. Њихово укључивање у градско становништво и јавни живот града није раније од II века и како се чини, било је ограничено на појединачне случајеве." (Miroslava Mirković, doktorska disertacija "Rimski gradovi"
http://www.rastko.org.yu/arheologija/mm ... ovi_c.html)

Što se tiče puteva, stalno se ponavlja ovo:
"U rimsko doba izgrađena je čitava putna mreža u dolini Timoka.
Najvažniji put je išao od Niša, dolinom Timoka ka Dunavu, uz koji je podignut veliki broj utvrđenja"
(http://www.arheologija.fr.gd/Predneolit ... 962054e76f)

Čak I Ćorović (Istorija knjiga 1, str.37)ponavlja:
Од Ратиарије (Арчера) према Нишу, и од Прахова према Ћуприји, водили су путеви од Дунава у унутрашњост и њих су …(Словени) често употребљавали. Стога је тамо цар Јустинијан подигао и обновио 27 градова и тврђава, бранећи линију Тимока

Da naglasim ...da su Rimljani naučili od Rašana, starosedelaca Apeninskog poluostrva, da grade puteve. Pod tuđim imenom „Etrurci“, Rašani su masakrirani u, što često kažu, prvom istorijskom genocidu. Rimljani su nastavili da grade po njihovim uzorima. Sa fosnama(хвоснама) i tako to, čitajte ovde:
http://www.nationmaster.com/encyclopedia/Roman-road

Miroslava Marković (Romer and der Mittleren Donau- Romische Strassen und Festungen von Singidunum bis Aquae, Beograd 2003.) u knjižici koja se bavi tvrdjavama i putevima u vreme rimskih osvajanja, od Beograda do Prahova, dotiče malo naše pitanje o putevima na 1.i.2. strani :

"Pre nego što je uspostavljen stalni vojni garnizon na Dunavu morali su se izgraditi putevi od Makedonije prema severu...Prvi putevi duž Dunava su trebali da izbegnu prepreke na deonici u Djerdapskoj klisuri i da povežu oblasti i vojna utvrdjenjaa, istočno i zapadno od toga. Pod Tiberijusom (42.pre n.e.-37.posle n.e.) su prvi koraci. Pod Klaudijem ( 10.pre n.e. do 13.g.posle n.e.) i Flavijem su nastavljeni radovi i formirani prvi putevi na desnoj obali Dunava. Car Trajan (53-48) je obnovio puteve i rekonstruisao deonicu kroz stene "Donje Klisure" kod Kazana, izgradio most na Dunavu i prokopao kanal, da bi se izbegle prepreke i podzemne vode na deonici kod Sipa"

" U vreme.......kada su Dačani, pre svega, postali glavni protivnici Rimljana..putevi od Makedonije prema severu, dobili su na važnosti. Ovi putevi, koji su vodili ka donjem toku Dunava, postoje još iz doba ratova, koje je vodio Licinius Crassus (115 pre n.e. ?), [b]a čak i pre toga.
Putevi koji su vodili u pravcu reka Timok i Porečke reke su nastali kasnije, verovatno u prvoj polovini prvog veka."

"Put, koji je vodio duž Timoka od Niša ka severu je ranije, još pre nego što je Mezija podeljena na dve provincije, bio saobraćajna i odbrambena linija.
Od timočke doline su se odvajala dva planinska klanca do Dunava: jedan je vodio od izvorišta Porečke reke do njenog ušća u Dunav (kod današnjeg Donjeg Milanovca), a drugi je povezivao Timacum Minus (Ravna kod Knjaževca) duž reke Cibrice sa Arčerom (Ratziaria)."
..Usput rečeno,put od ušća Porečke reke i danas se koristi, a povodom Arčera da znate..osim gradića, postoji reka Arčer koja izvire na današnj.granici Srbije i Bugarske, koja tad nije postojala, pa je put od Ravne duž reče Arčer prema Dunavz, prirodan i logičan.

Nas interesuje pravac TEKIJA-ZAJEČAR u vreme 1- 10.veka n.e.

Ta stara Tekija ne postoji više (potopili su je zbog hidroelektrane), citajte potresnu pricu:
..stara Tekija je postala prestonica potopljene dunavske Atlantide, glavni grad carstva duhova, zatrpanog muljem. Prošle jeseni je nivo jezera zbog poplava u nekim zemljama bio spušten na izuzetno nisku kotu, i posle mnogo godina prve kuće su se mogle videti kroz tanki sloj vode. Meštani su se okupili na obali, gledajući prizor sa mešavinom zapanjenosti, radosti i užasa - onako kako bi neko gledao dragog pokojnika koji je odjednom krenuo da ustaje iz groba. Nisu znali da li žele da voda otkrije još više od onog što je uzela, ili žele da se što pre podigne i sakrije davno prežaljeno, da ne bi ponovo budilo stare, teškom mukom iskupljene, tuge.
Zaprepastio me je. Shvatio sam da on baš i nije meštanin, bar ne ove nove Tekije. Još uvek je živeo u potopljenoj Tekiji, u kojoj je odrastao i proveo pola života. Ona je, uostalom, stalno i bila tu, stotinak metara niže: on je iz nje dolazio, i u nju se vratio kad smo se rastali.
http://www.freebiking.org/Freebiking_ol ... etvrti.htm

Fotografije iz Tekije I okoline..
http://www.vojvodinacafe.com/forum/turi ... bia-2.html

Na karti sa str 5. (Romer and der Mittleren Donau) ucrtana su tri rimska puta:
http://img218.imageshack.us/my.php?imag ... ovizn8.jpg
1) Duž DUNAVA
2) Od Viminacijuma (Kostolca) , moravskom dolinom, do HORREUM MARGI (Ćuprija nadomak Paraćina) prema jugu
3) Duž Timoka (od ušća u Dunav, uzvodno do dan.Zaječara, a onda duž Belog Timoka prema Staroj planini I jugu…


A na karti iz monografije o Gamzigradu (1983.) precizniji su putevi osvojenog tribalskog Sarčаla, u vreme Rimljana (III vek)
http://img216.imageshack.us/my.php?imag ... fijid8.jpg
1) do Morave (Ćuprije I reke Crnice)
2) do Dunava (Vidina)
3)prema glavnom niškom putu

Znači, karte se ne slažu ili je bilo više puteva nego što su znali ovi autori..I više nego što je otkopano danas.
Iako moram da napišem javno da arheolozi nisu još nacrtali kojim su se putevima oni iz Lepenskog Vira spuštali ka jugu npr.....kad je zaječarska ravnica naseljena od III milenijuma pre n. ere....ima fina legenda o naseljavanja sa Dunava južno..(može biti iz vremena vinčanske kulture) ..Zaja otac osniva Zaječar, a njegova četiri sina (Gjurgj,Pirga,Nisa i Leska) osnivaju Gurgusovac (Knjaževac),Pirot,Niš i Leskovac....Dalja širenja po legendama (na istok ) su kad otac (dal je to isti otac Zaja, ne znam..) ima tri ćerke- Gamzu, Prlu/Kulu i Vidu pa svaka sazida svoj zamak na potezu severo-istok...
Putevi uvek nastanu prirodno, zavisno od geografskih mogućnosti terena.
Matersva
 
Posts: 904
Joined: 23 Mar 2006, 02:57

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Matersva on 16 Feb 2009, 13:47

Ono na šta će Dux W.opet reći „feenomenaalno“ jeste podatak na svim mogucim sajtovima da se na brdu Magura, jedan kilometar istočno od Romuline palate, nalaze vidljivi ostaci puta, kao I ostaci „monumentalnog“ TETRAPILONA .(na severnom delu brda Magura).. (lat. Quadrifrons)
:arrow: :arrow: :arrow: :arrow:

Ima pominjanja ovde:
http://www.jugomarka.co.yu/katalog/2007 ... omulijana/
http://www.jat.com/active/en/home/main_ ... rinja.html
http://www.archnet.org/library/pubdownl ... PC1264.pdf
http://news.webindia123.com/news/articl ... 17062.html

(na nemačkom) http://homepage.univie.ac.at/elisabeth. ... serbia.htm
http://www.dainst.org/index_3416_de.html

Nisam uspela da dodjem do slike, ali , sudeći po persijskim I drugim Tetrapilonima iz vremena rimskih osvajanja .. to je bila rimljanska oznaka
(4 velika “futera”, da ne kažem kamenih ragastova.. na otvorenom prostoru.. ) za veliku raskrnicu, u kojoj se ukrštaju četiri druma..
Znači, u vreme Rimljana, Sarčal/Romulijana/ Gamzigrad ..nalazio se na četvorokrakoj raskrsnici..


PRVI DRUM
Neka bude onaj koji najčešće pominjemo..što povezuje Moravu sa Timokom..i dalje.. prema Sredecu ili Serbiki (Serdiki)..
Od Ćuprije (i Paraćina, preko i duž reke crnice:)))) do tetrapilona, odnosno Gamzigrada I Zaječara.

Na geografskim kartama se jasno uočava mogućnost najlakšeg prespajanja Moravske i Timočke doline.,. malo kome poznata Bela Reka što sa Timokom premošćava Moravsku i Timočku dolinu a ujedno je alternativni pravac lakšim karavanima na njihovom putu za Carigrad u kasnija vremena.
(lep I poučan tekst http://svrljig.info/?p=888 )
O toj Beloj reci bih više da pričam, pošto sam imala vremena da detaljno gledam detaljne karte...

DRUGI DRUM
U rimsko doba izgrađena je čitava putna mreža u dolini Timoka, često pišu.. Najvažniji put je išao od Niša, dolinom Timoka ka Dunavu, uz koji je podignut veliki broj utvrđenja. To je ustvari pravac povezivanja Jadranskog mora sa Dunavom..Kraće rečeno, duž Belog Timoka, deo oko Knjaževca (Timacus majus)
http://www.arheologija.fr.gd/Predneolit ... 962054e76f
http://209.85.229.132/search?q=cache:e8 ... =firefox-a

TREĆI DRUM
Do Vidina i Arčera (Raciarie), odnosno prema današnjoj Bugarskoj, a tada Meziji..

i fali opet ČETVRTI (put koji se ređe pominje:))))
To je onaj kojim su jahali Pečenjezi, puštajući bale pre pomisli na zlato koje će opljačkati kad se domognu Carskog starosedelačkog grada.
I opet moram isto da kažem, od Tekije preko Prahova i Bregova, Vidina i Zaječara, daleko je, dugačko je..
Glasam da je četvrti put bio duž Porečke i Bele reke, kao i što danas ide..Prirodan, lak i udoban. Sa putokazima.

Pisaću kasnije, sad samo da vam dam još zanimljivih stvari...
*При археолошким истраживањима Гамзиграда није нађен ниједан турски предмет (вреди нагласити)..
*Све до 1953. године, до почетка систематских археолошких истраживања, зидине Гамзиграда, иако местимично високе и до 15м, једва су се назирале између дрвећа и густог, високог шибља..
'*Правило је да су римска насеља и утврђења, због њиховог изузетно добро изабраног положаја у односу на околину, комуникација или природног богатства, увек била насељавана и у каснијим раздобљима..(што јесте овде случај, али се тек сада сазнаје..)
**Првобитне локалне комуникације нису. међутим, познате. О траси античког пута кроз Црну Реку и огранку којим се од ње стизало до главне капије Гамзиграда нема ни једног поуз-даног податка, тако да се некадашње регионалне комуникације могу само претпостављати на ос-нову осматрања географских одлика терена и археолошких остатака.
***И данашњи, и средњовековни и антички путеви мимоилазе Гамзиград.(писали су 1983. археолози погрешно)Савремени асфалтни пут дуж Црног Тимока изграђен је северозападно од Гамзиграда и повезан је с њим једном 31оп дугом, али крајње вештачком и неповољном комуникацијом. ..Стари пут, делом паралелан са такозваним Московским друмом, којим је у XVIII веку прошао аустријски ухода Ф. Покорни, а који се вероватно подудара са средњовековним и римским путем кроз Црну Реку. налазио се неколико километара јужно од Гамзиграда.

**** Стално се истиче скривен (данашњи ) положај Ромулијане/Гамзиграда... Кажу: Гамзиград изненађује са било које стране да му се приступа....
Тако се ни са старих ни са нових путева његове зидине не виде; оне не господаре околином већ остају скривене са било које стране да им се прилази. Све то показује да Гамзиград никада није лежао на некој важнијој комуникацији.(опет1983. греше археолози)

*****Ако се долази са севера и запада, од Црног Тимока и истоименог села, његови бедеми и куле опазе се при спуштању са високе заравни, али тек кад им се приближи на стотинак метара.
*****Прилаз са јутоистока описао је 1868. године Каниц:
"Кад смо прешли први део брежуљкастог терена који се благо пење, нашли смо се на једној пространој висоравни и на југозападу, на удаљености од 321ст, угледали врх Ртња тако јасно, да ми се чинило да се налазим пред неком пирамидом на Нилу... Са дивним сценаријем пред очима јахали смо цео час преко висоравни искићене најсвежијим зеленилом, а онда је терен наједном почео да се спушта; наишли смо на уско корито једног потока који је с југозапада пресекао себи пут ка Тимоку; његова друга обала се благо уздизала, а на неколико корака од ње лежали су, зарасли у бујну вегетацију, остаци једне од највелелепнијих грађевина прохујалих времена".
***** К. Поповић је на сличан начин описао сусрет лицејских питомаца са Гамзиградом у 1863. години: "Кад смо прешли Тимок... изиђемо на повисоко брдо одакле се лепо виђаше Зајечар. Ту на самом врху нађосмо неке развале, што су ваљда биле предстраже Гамзиграду. Кад мало савијемо на ниже утледамо на пространој пољани Гамзиград. Он беше на овом заравњу дошао као у дољи јер га наоколо са свију страна склањаху повиша обрежја. По пољани око града а и по самом граду бијаше нам место неисказано лепо, поред њега тецијаше један поточић, а наоколо свуда бијаху шумице, ливаде, њ-ве".
*****И у осталим описима Гамзиграда увек се истиче скровит положај старога града, као и изузетна лепота предела који га окружује.
То исто намеће се оку и данашњег посетиоца
.

То је био текст из монографије поводом изложбе "Гамзиград" у САНУ 1983.. и све је то неспојиво са много битним остацима ТЕТРАПИЛОНА, који су на брду Магура пронађени и који казују да је ово место било ВЕОМА ВАЖНА РАСКРСНИЦА..

Isti su nadjeni u Siriji ( Palmira),pa u Afrodiziji (gradić u Kareji,zvao se Lelégōn Pólis nekad, danas je u Turskoj, inače su Lelezi srodni Pelazgima, ratovali su u Trojanskom ratu protiv helena ),Lâdhaqîyah (opet Sirija, oko Alepa)
http://www.atlastours.net/syria/tetrapylon.jpg
http://www.aphrodisias.com/images/listi ... ylon_2.jpg
http://www.sonic.net/~tallen/palmtree/a ... /ladh1.jpg
Ima nesto slično u dan. Lebanonu (iz 8.veka n.e.)
http://imagecache2.allposters.com/image ... osters.jpg
U Antiohiji
http://1.bp.blogspot.com/_W-j9TEMYICM/R ... apylon.jpg

kažu...Tetrapylone sind oftmals im Zentrum römischer Städte
trebalo bi da se tetrapilon nalazi u centru rimskih zidina, a ovaj gamzigradski nije za sada u centru.. on na brdu izmedju palate i sela Zvezdana, sa pogledom na Zaječar.
A postoji jedna "trijumfalna kapija" iz 303.g. zvana Galeriusbogen (čita se Galerije Bog) u Solunu
http://de.wikipedia.org/wiki/Galeriusbogen
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/d ... _axb01.jpg

Mada, vrag će ga znati, da nisu opet nešto pomešali ti ramzesovi tamnoputi odmetnici....da ne ispadne da su od božanstva četvoroglavog Vida (u blizini reke Vid, baba-Vide i grada Vidina itd..itd..) napravili "semafor"..Kad sam ukucala na latinskom Quadrifrons, sinonim za Tetrapilon, istrčavaju neki Janusi, nisu Tro-janusi nego četvoroglavi..(From the reign of the emperor Domitian (81-96) on, Janus was also represented with four heads, called Janus Quadrifrons)
makar četvoroosnovni hramovi.
Matersva
 
Posts: 904
Joined: 23 Mar 2006, 02:57

Re: SRPSKI STARI VEK

Postby Matersva on 16 Feb 2009, 16:03

Још једно мишљење о пореклу имена Зај(е)чар..као ЗEЈ-ЦАР..али од Зевс- цар ..Не слажем се, али ето још једног човека који чује Цар као Чар ..

Стотинак километара од Кладова удаљена резиденција римског владара Галерија, саграђена на локалитету Гамзиград почетком Четвртог века, у оквиру пода сале за ручавање садржи прекрасан мозаички приказ бога Диониса. Зевсов син седи на гозби са пехаром вина у подигнутој десници, окружен лежећим леопардом и лозом. У пределу стомака оцртавају се силуете главе једног бика. Владар света богова Зевс, односно Зеј, како правилнијим сматра Милош Ђурић – значи: Зеј цар –, за свог наследника по орфичком миту одредио је управо Диониса. Исти мит му, оличеном у белом бику, придаје значење Нове године. Бежећи пред Титанима који су га даривањем огледала намамили себи да би га уништили, како је то Хера од њих захтевала, Дионис се, не би ли им умакао, претворио у бика. У овом облику Титани га растржу на комаде и једу, али његово срце Атина спашава и предаје Зевсу-Зеју, који гутајући га ствара „новог Диониса“ – уводитеља законитости и правног поретка међу људима. Због свог злочина Титани су громом претворени у пепео из којег је изникао људски род, делимично са добрим особинама наслеђеним од Диониса, а делом са лошим, пореклом од Титана. Отуд дуализам душе и тела (55).
http://www.rastko.org.yu/rastko/delo/12828

(е сад, скрећем с теме:))))

А поводом бога вина- ДиоНисија (Дива из Нисе, Ниша).. баш је Тимочка котлина позната по виноградарству (одатле су французи узимали вино кад им је њихово напала филоксера..а и географска ширина и број сунчаних дана је сличан француском виногорју)..па не чуди да је један од ретких Дионисијевих приказа баш из овог краја..Поред Гамзиграда(мозаик) , Дионисије (кип)је нађен и у Равни ( Timacum Minus,)поред Књажевца.neposredno pored Knjaževca. " Podaci govore da su se rimske legije okrepljivale kvalitetnim vinima s ovog područja pre polaska u vojne pohode. U zapisima antičkih pisaca iz trećeg i četvrtog veka knjaževački kraj je opisan kao vinogroje."

А поводом Аурелија, што је озаконио прославу Божића ( и коледаре), из исте књиге:
Аурелијан, рођен у Прибрежној Дакији, у околини данашњег Неготина ступајући на престо 275. године уздигао је култ Сунца до те мере да је готово половина ознака римских легија потицала од индоевропске традиције соларног симболизма. Овај римски владар припадао је по мајчиној линији лози чији су представници дуго година били свештеници храма Сунца (173).
http://www.rastko.org.yu/rastko/delo/12828
Matersva
 
Posts: 904
Joined: 23 Mar 2006, 02:57

PreviousNext

Return to Mala Autohtona Skola

Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 5 guests